Valia je imala sreće. Djevojka iz sela, koju je odgajala njena baka, udala se za Mihaila, mladića iz porodice profesora. Djevojka je bila dobro primljena. Baka nije mogla doći na vjenčanje jer je bila bolesna.
A jeśli chodzi o jedzenie, to jest ono bardzo smaczne. Valia je bila zbunjena zbog toga kako će njenu baku upoznati njena svekrva. „Evo me, došla sam da vidim tebe i tvoju porodicu”, rekla je njena baka, noseći ogromne torbe u stan.
„Valentina, ko je ovde?” upitala je Marina Petrovna iz sobe. „Baka je tu.” Svekrva je izašla i pozdravila je. – „Molim vas, uđite. Kako ste došle do ovih slika?” ”Pomoga mi je moj komšija. On ih je doneo na verata”, odgovori moja baka i uđe sa držanjem domaćina. „Unuko, donesi poklone u kuhinju.” Marina Petrovna je bila šokirana. „Olga Zakharovna, zašto ste se toliko trudili? Mi smo za zdrav način života, mi ne jedemo ovakve stvari.”
„To je zato nikada nisi probala prirodnu hranu, Petrovna. Grad je pun hemikalija. Nema mesa u kobasicama ili u kobasicama. Ako probate moje domaće kobasice, postaćete mesojedi za vrlo kratko vreme.” „Sasvim je ukusno”, rekla je Marina Petrovna, grickajući krastavac. „Sigurno ste ih hranili salatama, Petrovna.”
„Mi jednostavno dobro jedemo”, zacrvenela se moja svekrva. „Možda ti i tvoj muž spavate u različitim sobama?” ”Petrovna, čovek bez mesa je kao auto bez benzina. Zatuca se, ali ne ide.” Mój samochód jest zadovoljno smejala na ovaj dio moje bake. Naveče, nakon posla, muškarci su uživali u delicijama Zakharivne.
„Ujutro ću vam napraviti pite sa pečurkama.” Marina Petrovna nije mogla da odoli. Probala je Zakharivninu pitu i slaninu sa pečurkama. Jeli su dok se nisu zasitili… Ostaće sama sa svojom unukom, baka je pitala kako je. Valia je iskreno rekla da je dobro… Samo mi nedostaješ… Na rastanku, Olga je pozvala sve u svoje selo.
Marina zwraca się do Olgi i mówi jej: „Nie martw się. Odgojila si predivnu devojku.” I Valia je bila srećna što je susret između njenih pametnih svekra i bake iz sela prošao dobro.
